Rolls-Royce Phantom I Jonckheere Coupe

Znate li ko je Thomas Wayne? Ne? A Bruce Wayne? Da, Betmen. Naime, Thomas Wayne je otac najpoznatijeg stanovnika Gothama i savršen Betmobil za njega bi bio baš ovaj unikatni Rolls Royce. 

Godina je 1925. i art deco pokret je na svom vrhuncu i prožima sve sfere umetnosti, od arhitekture, preko slikarstva, pa do industrijskog dizajna. Mali je broj ljudi koji je tada mogao da priušti sebi Rolls Royce, a još manji je broj onih koji su mogli da ga naruče u potpuno personalizovanoj izvedbi. A jedan od tih malobrojnih ljudi je bio Radža od Nanpare, kome standardni Hooper kabriolet kupljen 1925. godine nije bio dovoljno ekskluzivan. Zato se Radža obratio belgijskom karoserističkom dvojcu, ocu i sinu Jonckheere, koji su u to vreme bili poznati po izgradnji i kola i autobusa, dok se kompanija uprkos slavnoj prošlosti sada bavi samo potonjim. I deset godina kasnije, rezultat je bio savršen...

Art deko izbija iz svake krivine ovog automobila. Enterijer je pažljivo dizajniran i u isto vreme je sveden, skladan i vulgaran. Ogromni satovi na instrument tabli i puno hroma čine ovaj enterijer jednim od najlepših ikada napravljenih, a sigurno najlepšim tog doba, a nesvakidašnji mehanizam prozora sa dva komada stakla koji se prepliću je samo jedan od mnogih ekstravagantnih detalja na automobilu. Spolja, kontra vrata u perfektnom krugu, dramatični aerodinamični oblik suze koji krasi veliko leđno peraje, ogromna maska hladnjaka sa prepoznatljivim Duhom ekstaze i neverovatna geometrijska svedenost svakog njegovog elementa koja neodoljivo podseća na fasadne ornamente skupa čine ovaj automobil remek-delom svog vremena, u paketu sa Loewyjevim aerodinamičnim lokomotivama, Bugattijem 57, Van Alenovom Chrysler zgradom, Rokefeler centrom Rejmonda Huda i drugim spomenicima poslednjeg istinski glamuroznog doba.

Pod dugačkom haubom se ugodno smestio ogromni redni šestocilindrični motor od 7668ccm sa pristojnih 108 konja pri 2300 obrtaja u minutu. Međutim, poslednja stvar bitna na ovom automobilu je njegova brzina, jer je on bio pravljen da lagano klizi ulicama i ostavlja bez daha svakoga ko je imao tu čast da ga vidi, posebno u doba kada je bio nov, a u tome uspeva i sada. Jedan od detalja koje je novi RR Phantom pozajmio od ovog savršenstva je RR logo na točkovima koji u vožnji stoji i ne napušta svoj matični položaj, što je na ovom automobilu postignuto prekrivanjem zadnjih točkova, za razliku od modernog Phantoma koji za to koristi centar felne ugrađen u osovinu.


Međutim, po završetku doba glamura, tragična priča o kolima se nastavlja do današnjih dana, a prvi deo je vezan za njegovo ćesto menjanje ruku u periodu četrdesetih i pedesetih godina i spašavanje od strane Maksa Obija. Tragedija automobila se tu ne završava jer uprkos tome što je Maks restaurirao automobil, svejedno nije starao o njemu kako ovakvom umetničkom delu dolikuje, ofarbavši ga u zlatnu boju i putovavši njime duž Amerike izlažući ga kao atrakciju u kojoj je svaki krezavi Amerikanac mogao da učestvuje.

1991. godine, automobil se ponovo pojavljuje iz zaborava na jednoj aukciji i za cifru od preko milion dolara ga kupuje anonimni kolekcionar iz Japana. Petersen muzej ubeđuje kolekcionara da im svoj auto ustupi, što on i čini, i muzej ga izlaže na Concourse D’Elegance 2005. godine gde je automobil dobio samo sporedni trofej za najbolji Rolls Royce, a u trku za najbolji automobil nije mogao da uđe zbog nedostatka istorije o vlasnicima.

Ako bi se pravila top lista automobila-umetničkih dela, ovaj Rolls Royce bi bio nesumnjivi pobednik, kao svedok jedne glamurozne i romantične ere, ali pohlepe, nesreće, bezobzirnosti i gramzivosti koji nastupili kada je Drugi svetski rat opustiošio svet i surovo ga okrenuo naglavce, kao i strogosti onih za koje se zaista postavlja pitanje smeju li zbog mana drugih da osuđuju jedan ovakav primer čiste umetnosti. Jonckheere Coupe je Rolls Royce kakv nikada pre i nikada posle nije bio stvoren, automobil koji je probio sve granice estetike, ekskluzivnosti, izgleda i stila. Sada je miran u nekoj garaži, a da može da govori, sigurno bi imao beskrajno priča da ispriča.